Senzor pokreta ili senzor prisustva za rasvetu: šta izabrati? Leave a comment

Senzor pokreta i senzor prisustva nisu isto rešenje za isti problem. Oba mogu automatski da uključe rasvetu, ali se razlikuju po tome kakvo kretanje treba da prepoznaju i koliko dugo svetlo treba da ostane uključeno dok se osoba malo ili gotovo uopšte ne pomera.

Zato senzor koji odlično radi u hodniku može da bude loš izbor za kancelariju, čitaonicu ili prostor u kojem neko sedi za stolom. Obrnuto, vrlo osetljiv senzor prisustva može biti nepotrebno složen tamo gde je jedini zadatak da registruje prolazak.

Najkraće: kada je bolji senzor pokreta, a kada senzor prisustva?

Situacija	Praktičniji izbor	Zašto
Hodnik, stepenište, ulaz, prolaz	Senzor pokreta	Korisnik se kreće kroz zonu i ne ostaje dugo miran.
Ostava, pomoćna prostorija, kratko zadržavanje	Najčešće senzor pokreta	Važno je brzo paljenje pri ulasku i razumno vreme gašenja.
Kancelarija, radni sto, sala za sastanke	Senzor prisustva	Osoba može dugo sedeti uz male pokrete ruku ili tela.
Dnevna soba ili prostor za čitanje	Zavisi od navika	Ako ljudi dugo miruju, osetljivija detekcija je korisnija.
Spoljni prilaz	Senzor pokreta	Cilj je registracija dolaska i prolaska, uz pažljivo definisanu zonu.

Šta zapravo razlikuje ova dva tipa senzora?

Klasični senzor pokreta je prvenstveno namenjen tome da registruje izraženiju promenu u zoni detekcije: ulazak osobe, prolazak kroz hodnik, prilazak vratima ili kretanje preko prostora.

Senzor prisustva je podešen da prepoznaje i znatno sitnije promene. To je važno kada neko sedi za računarom, piše, čita ili učestvuje na sastanku. U takvim situacijama telo se kreće mnogo manje nego pri hodu kroz prostoriju.

Tehnička izvedba se razlikuje od proizvoda do proizvoda. Na tržištu postoje PIR, visokofrekventni i radarski sistemi, kao i kombinacije različitih principa. Ne treba pretpostaviti tehnologiju samo iz naziva „senzor“ — proverite tačnu specifikaciju konkretnog modela.

Zašto se svetlo ponekad ugasi dok još sedite u prostoriji?

To je tipičan znak da je način detekcije ili podešavanje prilagođeno prolasku, a ne dugom boravku. Ako senzor očekuje veće pokrete, osoba koja nekoliko minuta mirno gleda ekran ili čita može privremeno „nestati“ iz njegove logike.

Problem se često pokušava rešiti tako što se vreme zadržavanja postavi veoma dugo. To može pomoći, ali nije uvek najbolje rešenje. Ako je osnovni problem nedovoljno osetljiva detekcija za način korišćenja prostora, vrlo dug tajmer samo odlaže gašenje, ali ne menja način na koji senzor vidi prostor.

Vreme zadržavanja je jednako važno kao sama detekcija

Posle registracije kretanja ili prisustva, mnogi senzori drže svetlo uključeno određeno vreme. Prekratko vreme može da napravi nervozno paljenje i gašenje, dok predugo vreme može ostaviti rasvetu uključenu mnogo nakon izlaska.

• Prolazni prostori: obično ima smisla kraće zadržavanje, ali dovoljno dugo da osoba bez žurbe prođe.
• Radne prostorije: vreme treba uskladiti sa osetljivošću senzora i realnim ponašanjem korisnika.
• Toaleti i pomoćne prostorije: treba izbeći gašenje dok je korisnik i dalje unutra, ali i nepotrebno dugo svetljenje nakon izlaska.

Ne postoji jedno univerzalno vreme za svaki prostor. Podešavanje treba testirati u stvarnim uslovima.

Ne zaboravite prag dnevnog svetla

Dobar sistem ne treba automatski da pali veštačku rasvetu samo zato što je neko ušao u prostoriju ako već ima dovoljno dnevnog svetla. Zato mnogi senzori imaju merenje osvetljenosti ili prag u luksima.

Ako je prag podešen previsoko, svetlo može da se uključuje i kada nije potrebno. Ako je prenizak, možda će se paliti tek kada je prostor već neprijatno taman. Podešavanje ima smisla proveriti ujutru, tokom dana i predveče, a ne samo jednom pri montaži.

Hodnik: jednostavnost je često prednost

U hodniku, stepeništu ili ulaznoj zoni korisnik se uglavnom kreće. Tu je klasičan senzor pokreta često sasvim dovoljan, pod uslovom da je pravilno postavljen.

Važno je da zona detekcije pokrije stvarni pravac dolaska, a ne da gleda u prostor u kojem se stalno dešavaju neželjena kretanja. Za spoljne zone korisno je pročitati i postojeći Eurolight vodič gde postaviti spoljnu rasvetu sa senzorom pokreta, jer je kod spoljne montaže pravac i širina zone detekcije posebno važna.

Kancelarija: mali pokreti menjaju izbor

U kancelariji osoba može dugo sedeti gotovo na istom mestu. Kucanje na tastaturi, pomeranje miša, pisanje ili okretanje stranice jesu realni znaci prisustva, ali su mnogo manji od prolaska kroz hodnik.

Zbog toga je u takvom prostoru korisniji senzor koji je projektovan da pouzdano detektuje sitnije pokrete. Još važnije, senzor treba postaviti tako da radne pozicije budu unutar odgovarajuće zone, a ne na njenoj ivici.

Ako automatizujete više zona, nije obavezno da cela kancelarija radi kao jedna grupa. U većem prostoru često je praktičnije podeliti rasvetu po zonama kako bi svetlo pratilo stvarno korišćenje.

Primer iz Eurolight ponude: EGLO BARI-M 97531

Kao konkretan primer svetiljke sa automatskom kontrolom može da posluži EGLO BARI-M 97531.

U aktuelnim Eurolight podacima za ovaj model navedeni su prečnik 275 mm, visina 110 mm, grlo E27, maksimalna snaga izvora 1 × 20 W, IP44 i upravljanje označeno kao senzor. Kućište je plastično, a difuzor od belog stakla.

Važna pouka je upravo u tome šta na stranici nije navedeno: iz same reči „senzor“ ne treba izmišljati da li je detekcija PIR, radarska ili druga, niti pretpostavljati ugao, domet ili minimalni pokret koji može da registruje. Te podatke treba proveriti u tehničkom listu tačnog modela pre nego što se svetiljka bira za specifičnu namenu.

Za druge modele možete pogledati kategoriju plafonjere i proveriti karakteristike svake svetiljke pojedinačno.

Šest stvari koje proverite pre kupovine senzorske rasvete

1. Šta se u prostoru radi? Prolazi li se kroz njega ili se sedi dugo?
2. Koju tehnologiju i osetljivost koristi senzor? Ne oslanjajte se samo na naziv.
3. Kolika je zona detekcije? Ugao i domet moraju odgovarati realnom rasporedu.
4. Može li se podešavati vreme zadržavanja? To direktno utiče na komfor.
5. Postoji li prag dnevnog svetla? Koristan je da se rasveta ne pali bez potrebe.
6. Da li je IP zaštita odgovarajuća mestu montaže? Automatika i zaštita od vlage su dve odvojene stvari.

Najčešće greške

• „Senzor je senzor.“ Različite tehnologije i osetljivosti daju veoma različito ponašanje.
• Predug tajmer kao zamena za dobru detekciju. Može sakriti problem, ali ga ne rešava.
• Montiranje na pogrešno mesto. Dobar senzor na lošoj poziciji i dalje daje loš rezultat.
• Ignorisanje dnevnog svetla. Automatizacija koja pali rasvetu po sunčanom danu nije dobro podešena.
• Pretpostavljanje dometa iz druge serije ili modela. Specifikacije se ne prenose sa jednog proizvoda na drugi.

Kako napraviti dobar test posle montaže?

1. Prođite kroz prostor glavnim pravcem kretanja i proverite kada se svetlo uključuje.
2. Sedite na mestu na kojem se najduže boravi i ponašajte se normalno nekoliko minuta.
3. Proverite da li se svetlo prerano gasi pri malim pokretima.
4. Testirajte prostor pri dnevnom svetlu i uveče.
5. Promenite samo jedno podešavanje odjednom: prvo zonu ili osetljivost, zatim vreme, pa prag osvetljenosti.
6. Ponovite test iz više tačaka kako biste pronašli eventualne slepe zone.

Zaključak

Ako treba da osvetlite prolaz, ulaz ili stepenište, klasičan senzor pokreta je često najjednostavnije i najpraktičnije rešenje. Ako ljudi u prostoru sede, čitaju, rade za računarom ili se dugo malo pomeraju, senzor prisustva može pružiti pouzdaniju automatizaciju.

Najvažnije je da ne birate samo po nazivu proizvoda. Proverite vrstu detekcije, zonu, osetljivost, vreme zadržavanja, prag dnevnog svetla i mesto montaže. Tek kada se svi ti elementi uklope sa stvarnim načinom korišćenja prostora, automatska rasveta postaje zaista korisna.